INTERVJU – Milorad Kapur: Bjelica me zove Momo zbog Kapora, Janić će biti vrhunski trener

Jako stisnute pesnice, pogled prema tribinama i glasan urlik. Iz njega posle svakog bitnog poena izlazi lavina emocija. Milorad Kapur je jedan od onih odbojkaša koji igraju za publiku, koji i dosadnu utakmicu zna da začini i podigne navijače na noge... Iskusni libero ove sezone pored velike sigurnosti na prijemu i u odbrani, daje ekipi Partizana posebnu energetsku notu. Na njegovu sreću ima mnogo razloga za radovanje, jer tim konstantno pobeđuje.

Uzeli su crno-beli Superkup, nekoliko meseci kasnije su slavili u Kupu Srbije, a sutra kreću u napad na titulu. Baš kao i u borbi za prethodna dva trofeja ponovo je rival Vojvodina. Prvi meč se igra u Novom Sadu, na mestu gde je nekada Kapur nosio crveno-beli dres (2009-2014).

Janićevi momci su do finala došli preko Crvene zvezde i Radničkog, a Boškanova četa je preskočila Takovo i Spartak. Posle svega prikazanog u ligaškom delu i plej-ofu, šta može publika da očekuje u finalnoj seriji?

„Oni su favoriti, jer imaju prednost domaćeg terena. Verujem da će to u finalu mnogo da znači. Imali su koji dan više da se odmore zbog pomeranja prve utakmice. Biće sigurno motivisani da uzmu bar taj jedan trofej u sezoni - možda i najbitniji, jer donosi naredne sezone Ligu šampiona. Dobili smo ih dva puta u okršajima za pehar, tako da ne vidim zašto ne bismo imali šanse sada... Sigurno da će prvi duel biti mnogo bitan, verujem da će biti neizvesno. Mi hoćemo da uzmemo triplu krunu, neće biti lako, ali idemo na pobedu. Dobijali smo ih kada je odlučivao jedan meč, a sada se igra u seriji na tri pobede. Drugačiji je sistem. Treba će nam mnogo energije i strpljenja kako bismo uspeli da uzmemo i treći trofej“

Šta je najveća prednost ekipe Partizana u finalnoj seriji?

„Atmosfera, bez dileme... Već 15 godina koliko igram nikad bolji ambijent u timu nisam imao. Dešavalo se skoro svake sezone da kad dođe januar, februar – bude mi dosta odbojke. A ovde stvarno nije tako, uživam na svakom treningu. Radi se dobro, ali uvek ima mesta za šalu. Po mom mišljenju atmosfera i energija su naša prednost. Oni imaju iskustvo, uložili su više nego mi... Ali, mi smo ove godine stvarno napravili dobru ekipu – vratili smo se iz inostranstva Mrdak, Batak i ja. Doveli smo Luku Tadića i Šveđanina Denija, tako da imamo neki sklop mladosti i iskustva. Svaki Janićev savet nam mnogo znači i od početka sezone smo mnogo napredovali kao tim. Ako budemo na nivou druge i treće utakmice sa Zvezdom, mislim da imamo šanse“.

Partizan je u finalu plej-ofa: Dva trofeja u vitrinama, napad na treći može da počne!

Kako biste opisali vaš put do finala plej-ofa?

„Stvarno bih da pohvalim Zvezdu, mislim da su u ovom trenutku igrali najbolju odbojku i da su naleteli na bilo koga drugog u četvrtfinalu, da bi prošli. Iz nekih priča koje smo čuli – znali smo da je Zvezda htela da ide na nas. Dobili su nas dva puta u ligi, pa su imali želju da igramo i u razigravanju. U prvoj utakmici su nas pobedili glatko i tad smo bili otpisani. Pisalo se da nemamo recept za njih. Ali, Boki je našao prave reči da nas motiviše i te dve naredne utakmice smo odigrali veoma dobro. Imali smo fantastičnu energiju. Uspeli smo da prelomimo nekako tu četvrtfinalnu seriju... Posle je na red došao Radnički – mislim da nam ta ekipa leži. Dobili su nas samo jednom u Kupu (3:1), a posle smo mi njih pet puta – od toga četiri utakmice su bile 3:0. Mislim da smo ko zna koliko dugo igrali, da ne bi mogli da nas izbace. Naravno, treba reći da su imali i povreda, Kovač nije igrao – sve je to uticalo na ekipu. Svakako mislim da smo veoma dobro odigrali i da smo zasluženo u finalu“.

Koliko ste dobro poznavali Bojana Janića pre dolaska u Partizan?

„Znali smo se samo iz viđenja. Kad sam potpisao svi su mi govorili da će mi biti super... Posle mesec dana sam rekao: Ovo je legenda. Ubeđen sam da će biti vrhunski trener. Stvarno čovek zna i kada te kritikuje to radi sa razlogom. Tačno zna koje su ti mane i koje su ti vrline. Gradi u ekipi lepu atmosferu, veoma nam je zanimljivo kad gledamo kako se Bjelica i on prepucavaju“.

Koliki značaj za ekipu ima prisustvo iskusnog Novice Bjelice?

„Nisam ni njega poznavao ranije. Sećam se da sam prošle godine gledao finale Kupa, upalo mi je u oko to koliko voli da provocira, bocka... Pomislio sam da kad bih igrao protiv njega da bismo se pobili. Ali, kad sam došao... Malo je reći koliko sam se oduševio. On je isto legenda. Pošto mi je prezime Kapur, on me zove Momo po Kaporu. Naravno, svakome mora da da nadimak. Mnogo je dobar lik, voli sa svima da se šali, tako da nam je sa njima dvojicom baš zanimljivo. Sa strane ljudima možda ne deluje Bjelica tako, ali stvarno je najjači lik. On baš kaže da dok god pred utakmicu oseća pozitivnu tremu igraće odbojku. Svaka čast da neko sa 40 godina ima takvu motivaciju. Skidam kapu za to“.

Milorad Kapur (MN Press)

Kada ste odlučili da se vratite u Srbiju da li ste očekivali da bude baš ovako?

„Naravno da nisam. Bokijev poziv sam dobio početkom juna... Jedno vreme sam pokušavao da ostanem u Nemačkoj. Supruga i ja smo imali neke planove, ali eto nismo uspeli da ostanemo tamo. Imao sam neke ponude iz inostranstva, čekao sam da vidim šta će biti s njima. Janić mi je dao dve, tri nedelje da razmislim. S obzirom na to da sam na kraju poslednji potpisao, video sam ko je sve stigao. Shvatio sam da ne bi bilo loše da se vratim i da me ljudi vide, pošto sam 2016. otišao iz Srbije. Mislim da sam napravio pravi potez, iako sam imao stvarno želju da ostanem u Nemačkoj, nije mi se vraćalo. Imao sam prethodne dve godine i ponude od Vojvodine da se vratim, želeli su da otkupe ugovor, ali sam ja to glatko odbijao. Prošle godine su me zvali u januaru, ja sam tada u Nemačkoj tražio da produžim saradnju. Postojala je želja, ali zbog nekih sitnih problema ipak smo odlučiili da se raziđemo. I na kraju sam se našao u Partizanu“.

INTERVJU – Bojan Janić: I dalje ne verujem da se vratio Željko Obradović, za Partizan bih čistio i parket

Novica Bjelica: Mislio sam da posle karijere neću ostati u sportu, jer bio bi pakao da treniram 12 Novica

Da li će finalna serija biti i oproštaj od crno-belog dresa?

„Hoće, jer se već zna naredna stanica u karijeri. Pre mesec i po dana sam potpisao za Pariz. Opet sam gledao Nemačku, želeo sam tamo jer imam i rođake... Menadžeri su me onda zvali, bili su uporni: Pariz, Pariz... To je ozbiljna liga, odlučio sam onda da vidim da li mogu da igram tamo. Tako sam i u Nemačku otišao iz Švajcarske – čisto da bih video da li mogu da igram... Ako mogu – super, ako ne – onda znam gde mi je limit“.

Koliko je liberu teško da pronađe pravi klub u inostranstvu?

„Preteško je... Kad pogledaš jače lige – Italija, Poljska, Rusija – svuda je broj stranaca ograničen. U Nemačkoj možeš 12 stranaca da dovedeš ako želiš, u Rumuniji, Francuskoj takođe je lakše doći. Ali, ako bi u Italiju – to je veoma, veoma teško. Ili moraš da budeš svetska klasa ili da imaš i sreće. Svestan sam svega toga i nijednog trenutka ne žalim ni za jednim potezom. I kad sam iz Vojvodine otišao u Novi Pazar i posle odatle u Švajcarsku“.

U ŠVAJCARSKOJ KAD IZGUBE UTAKMICU NE BUDE TOLIKO BITNO – ODU ODMAH NA PIVO ILI DVA

Kako je izgledala epizoda u Švajcarskoj?

„Prvo sam bio u Lozani. Tu sam imao sreće jer nisam bio baš dobar odmah sa engleskim, bila nas je šestorica sa ovih prostora. Kad smo tek došli nismo znali šta nas čeka. Nije bilo jutarnjih treninga, u teretanu je mogao ko hoće... Trener nam je bio Švajcarac koji je imao 70 godina, držao se nekog sistema koji niko razumeo nije. Ta prva godina i nije bila nešto, a onda sam posle otišao u Ženevu. Španac je bio na klupi, ozbiljnije se radilo dva puta dnevno. Što se lige tiče – teško je sad sa nečim uporediti. Mi smo izgubili ove sezone od Amrisvila, ali smo igrali bez Milije, Luke, Novice... A oni su tamo njihova najbolja ekipa, onda može da se zaključi kakvi su ostali klubovi. Sale su im kao u Pazovi, nekoliko redova publike. Nije im ništa bitno, izgubiš utakmicu – ajde uzećemo pivo ili dva i idemo dalje“.

Da li je u Nemačkoj priča bila mnogo ozbiljnija?

"Taj klub Helios u koji sam otišao bio je već godinu dana u Bundesligi. Baš sam se prijatno iznenadio. Tokom te prve sezone imali smo prosek na utakmica od 1.700 do 2.000 gledalaca. Lepa atmosfera za igranje, a ja se time uvek hranim. Da li igrao kod kuće ili u gostima uvek napravim sebi u glavi da svi navijaju za mene. Kako nešto govore, tako ja sa njima. Tako se motivišem... Stvarno mi je bilo lepo. Malo je druga godina bila čudna zbog korone, dosadno za igru bez navijača. Ali, u trećoj sezoni je sve opet bilo normalno. Bila je dobra i organizacija, na dalja putovanja se išlo dan ranije, tako da stvarno sam bio zadovoljan. Nadam se da će u budućnosti Srbija napredovati u tom smislu".

Kapur sa Luburićem, Podraščaninom i Ivovićem u reprezentaciji (MN Press)

Prošla je skoro decenija od odlaska iz Vojvodine, kako vam iz sadašnje perspektive deluje taj period karijere?

"Taj klub me afirimisao kao igrača, dobio sam šansu kao veoma mlad, stvarno sam im zahvalan na tome. Vojvodina je sada najorganzovaniji klub u Srbiji, imaju i svoj autobus, restoran gde se igrači hrane i stvarno ulažu u to. Trenutno imaju sve uslove za razvoj mladih igrača. Drago mi je da su ljudi prepoznali i da su uložili. Vojvodina je i napravila taj prvi korak, pa su posle i ostali počeli više da ulažu u odbojku. Drago mi je što sad u Srbiji možeš sasvim normalno da živiš i zaradiš od odbojke. Nisu više prevelike razlike u odnosu na ugovore u inostranstvu. Nadam se da će da potraje i da ide samo na gore".

INTERVJU - Aleksa Batak: U Partizanu sam pronašao nešto što nigde nisam imao, vratio sam se zbog Janića

Milija Mrdak: Već sam podigao jedan trofej u Partizanu, ali ne planiram da mi to bude poslednji

Posle epizode u Vojvodini usledio je Novi Pazar. Otkud takva odluka?

"Svi su mi tada pričali da ću napraviti grešku. Tada je Nikola Peković došao u Vojvodinu i bila je priča da ćemo deliti minutažu i igrati po pola. Ja sam u tom trenutku imao 23 godine i znao sam da tada moram da igram, jer ako bi sedeo na klupi propala bi mi sezona. Pozvao me je Pazar, ekipa je bila solidna, mogla je da bude među četiri... Otišao sam tamo i ne mogu da kažem da mi nije bilo lepo. Igrali su dobru odbojku, bile su pune sale. Čak smo u prvoj sezoni dobili Vojvodinu u Novom Pazaru. Prve godine smo bili četvrti, a sledeće treći... To je veliki uspeh za jedan klub koji je tek ušao u Superligu. Na primer kao ove sezone što je Topola – pa da zamislimo da su došli do vrha. Bilo je nekih problema, ali upoznao sam mnogo ljudi, imam drugare iz tog perioda... Nažalost, oni su sad u Prvoj ligi, ali se nadam da će da se vrate. Mislim da Pazar zaslužuje klub u Superligi".

PIŠE: Miljana ROGAČ

FINALNA SERIJA PLEJ-OFA ZA ODBOJKAŠE

Sreda - 19. april

18.00: Vojvodina - Partizan

Subota - 22. april

18.00: Partizan - Vojvodina

Utorak - 25. april

Vojvodina - Partizan

***serija se igra na tri pobede - eventualna četvrta utakmica na programu 28. aprila u Beogradu, a peta 1. maja u Novom Sadu